Melatonin je hormon koji naše telo prirodno proizvodi i koji ima ključnu ulogu u regulaciji sna.

Vrlo često se u narodu naziva „hormonom spavanja“, ali ono što je važno da razumete jeste da melatonin ne uspavljuje dete na način na koji to roditelji često zamišljaju.

On zapravo šalje signal telu da je vreme za san.

Počinje da se luči u večernjim satima, kako se svetlost smanjuje i kako se organizam priprema za odmor, tokom noći dostiže svoj maksimum, a zatim u jutarnjim satima opada kako bi se aktivirao kortizol — hormon budnosti, koji nas uvodi u novi dan.

Drugim rečima, melatonin je deo jednog mnogo većeg sistema koji se zove cirkadijalni ritam.

A da bi taj sistem funkcionisao kako treba, važno je da razumemo i koliko sna je detetu zapravo potrebno u odnosu na uzrast — o tome sam detaljno pisala u tekstu Kako se potrebe za snom menjaju u prve dve godine – spavanje beba po mesecima.

I kada taj sistem funkcioniše dobro, dete spava dobro — bez potrebe za dodatnim intervencijama.

 

Da li davati melatonin detetu?

Ovo je pitanje koje mi roditelji danas postavljaju gotovo svakodnevno.

I moj odgovor je uvek isti — postoje situacije kada se melatonin koristi, ali to nikada nije nešto što se uvodi na svoju ruku.

Postoje deca kod kojih su poremećaji spavanja ozbiljniji i gde melatonin može biti deo terapije. To su najčešće stanja kao što su poremećaji cirkadijalnog ritma, određeni oblici insomnije, parasomnije ili neurološka stanja koja utiču na san.

Ali ono što želim da naglasim jeste sledeće — melatonin nije univerzalno rešenje za „dete ne spava“.

On se uvodi:

• uz tačno određeno vreme davanja
• uz precizno određenu dozu
• uz praćenje efekta
• isključivo uz nadzor stručnjaka

To su najčešće neurolog, somnolog ili dečji psihijatar koji se bave poremećajima spavanja.
Sve van toga — nije bezbedno.

Da li je melatonin opasan?

Ovo je deo o kojem se najmanje govori, a možda je najvažniji.

Zato što melatonin, iako ga kupujete često kao „suplement“, zapravo to nije.

Melatonin je hormon.

I kada ga unosite u telo, vi direktno utičete na hormonski sistem deteta.

To znači da:

• pogrešna doza
• pogrešno vreme uzimanja
• ili dugotrajna upotreba bez kontrole

mogu dovesti do ozbiljnih posledica.

Jedna studija sprovedena u Americi pokazala je da je više od 6.000 dece imalo ozbiljne neželjene efekte upravo zbog nepravilne upotrebe melatonina.

I ovo nije nešto što govorim da bih vas uplašila, već da biste razumeli ozbiljnost teme.

Da li melatonin pomaže spavanju?

Da, može pomoći — ali samo u tačno određenim situacijama.

Melatonin može biti koristan kod dece koja imaju jasno dijagnostikovane poremećaje, kao što su ozbiljno narušen cirkadijalni ritam ili određeni oblici insomnije.

Ali ono što vrlo često vidim u praksi jeste da roditelji očekuju da će melatonin rešiti problem spavanja.

A istina je drugačija.

Melatonin ne rešava uzrok problema.

On može kratkoročno pomoći, ali ukoliko se ne radi na osnovi — na rutini, navikama, načinu uspavljivanja i dnevnom ritmu — problem se vrlo brzo vraća.

I često bude još izraženiji.

Gde se može kupiti melatonin?

Na našem prostoru melatonin je regulisan i može se dobiti uz lekarski recept.

Međutim, realnost današnjeg vremena je da ga je vrlo lako kupiti online.

Bez kontrole.
Bez savetovanja.
Bez razumevanja šta zapravo dajete detetu.

I tu dolazimo do jednog ozbiljnog problema — dostupnost bez edukacije.

Kada melatonin postaje opasan?

Melatonin postaje rizičan u onom trenutku kada se koristi bez jasnog znanja i strukture.

Konkretno:

1. Kada se daje na svoju ruku
2. Kada se ne poštuje vreme davanja
3. Kada se koriste pogrešne doze
4. Kada se koristi dugoročno bez nadzora
5. Kada se ne proverava sastav proizvoda

Na mnogim tržištima, melatonin često dolazi u kombinaciji sa drugim supstancama, poput serotonina, što može dodatno uticati na organizam deteta.

I to je nešto što roditelji najčešće ne znaju.

 

Ko prepisuje melatonin i kome se obratiti?

Ono što uvek govorim roditeljima jeste — melatonin nije prvi korak.

Pre njega uvek idu:

• razumevanje problema
• postavljanje rutine
• regulacija cirkadijalnog ritma
• rad na asocijacijama uspavljivanja

Upravo ovde dolazimo do metoda rada koje koristim u praksi, kao što je Philipova metoda, gde se fokus stavlja na prirodno uspostavljanje sna, bez oslanjanja na spoljne intervencije.

Ukoliko je melatonin zaista potreban, tada ga uvodi stručnjak — neurolog, somnolog ili psihijatar — uz praćenje deteta.

Važno je pomenuti da se u svetu ovim temama bave vrhunski specijalisti pedijatrijskog spavanja. Jedan od predavača na Međunarodnom kongresu pedijatrijskog spavanja u Firenci bio je i prof. Narong Simakajornboon, čiji se rad često koristi kao referenca u savremenoj pedijatrijskoj somnologiji.

 

Šta raditi kada dete ne spava?

Ako vaše dete ne spava, najvažnije pitanje nije „šta da mu dam“.

Najvažnije pitanje je — zašto ne spava.

Da li je problem:

• učestalo buđenje
• fragmentisan san
• dugo budno stanje tokom noći
• teško uspavljivanje
• ili nedovoljan ukupni san

Ukoliko se prepoznajete u ovome i pokušavate da razumete uzrok, detaljno sam pisala o najčešćim razlozima noćnog buđenja u prethodnom blogu.

Kada definišete problem, tada možete tražiti pravo rešenje.

I u ogromnom broju slučajeva, to rešenje nije hormon.

Već promena pristupa.

 

Melatonin i raspoloženje — česta zabluda

Sve češće vidim da roditelji, čitajući forume i razne izvore, dolaze do ideje da melatonin može pomoći i u regulaciji raspoloženja deteta.

I tu dolazimo do jedne opasne zone.

Hormoni nisu nešto što uvodimo „da probamo“.

Oni mogu kratkoročno zamaskirati problem, ali dugoročno mogu napraviti nove.

Zato je moj savet vrlo jasan — ne uvodite melatonin bez jasnog razloga i bez stručnog vođenja.

Razlog zbog kojeg sam napisala ovaj blog jeste to što sve češće vidim roditelje koji samostalno daju melatonin deci, verujući da će time rešiti problem sna.

San je mnogo kompleksniji od toga.

I dete ne treba hormon — dete treba razumevanje.